Detekcija plinova
Oslobađanje otrovnih plinova, nedostatak kisika, kao i prisutnosti zapaljivih plinova i para može se pratiti sustavima za detekciju plina. Bitno je naglasiti kako je mala koncentracija toksičnih plinova štetna za ljudsko zdravlje, dok kombinacija eksplozivno zapaljivih plinova sa zrakom može dovesti do značajnih posljedica za ljude i okolinu.
Kod pojedinih objekata kao što su podzemne garaže, toplinske i plinske podstanice važno je osigurati rad istih fiksnim sustavima za otkrivanje plina. Kada se otkrije u ranoj fazi, alarmi i procedure za upravljanje bitni su u provedbi same zaštite osoba i opreme u objektu.
Postoje razne vrste detektora plina obzirom na vrstu plina kojoj su namijenjeni. Razlikujemo otrovne i eksplozivne odnosno zapaljive plinove.
Najčešći uzrok smrti uslijed slučajnog trovanja je ugljični monoksid ili popularno zvan „tihi ubojica". Ugljični monoksid je nevidljiv, bezmirisni i bezbojni plin koji nastaje nezavršenim sagorijevanjem benzina, drveta, ugljena, prirodnog plina, propana, nafte i metana te ne može biti detektiran bez korištenja sustava detekcije.
Vrste opasnih plinova
Otrovni plinovi:
Ugljični monoksid (CO), ugljični dioksid (CO2), sumporna kiselina (H2S), sumpor IV oksid (SO2), dušikov monoksid (NO), dušikov dioksid (NO2), solna kiselina (HCI), kisik (O2), klor (Cl2), amonijak (NH3)
Eksplozivni / zapaljivi plinovi:
Vodik (H2), prirodni plin/metan (CH4), propan-butan, izopropilni alkohol, heksan (C6H14), oktansko gorivo, acetilen (C2H2), etilen (C2H4), amonijak (NH3), butanon, etanol (C2H5OH), metanol (CH3OH), toulen, pentan (C5H12), etilen oksid (C2H4O)
Foto i video galerija
